- напомена аутора:
– у тексту се говори о општем стању у граду Ужицу, тиче се проблема саобраћаја, неукости градских власти да се изборе са проблемима, временски оквир… нема га, нажалост време није релевантна инстанца
Шта значи нова улица у граду? То је пре свега пут. Од пута нам зависи кретање а од начина и квалитета кретања зависи нам напредак до задатог циља. Квалитету доприноси могућност промене или избора правца – раскрснице. Даље, то значи стварање нове вредности у материјалном и духовном смислу. Нова улица доноси квалитет у свакодневним комуникацијама јер са собом доноси нови контекст, нови амбијент, нове станове у којима ће неке породице наћи свој дом, нове трговине, фризерске радње, књижаре, ако ништа онда барем нову шансу да сретнеш неког коме се читавог живота надаш.
Нова улица, макар она била дуга и стотину метара није кромпир на кантару па да се измери њена вредност и процени сврсисходност. Она је део система а системи су целине састављене од низа елемената који су неком међуодносу (кромпир-кромпир чорба). Уз то улица има двојако значење. Она је и пут и место. Улица је и динамична и статична јер док пут води неком циљу, обезбеђује неки континуитет кретања место не води никуда, оно је то што је и ту је где је.
Како се Ужице развијало као модеран град са широком главном улицом са интензивним, брзим саобраћајем тако су замишљене и обилазнице али не око града, како се погрешно закључује, већ око самог центра. У планским решењима су постојале две заобилазнице:
– Северна, која од Народног музеја води улицом Николе Пашића до Педагошког факултета после кога се престројава у лево, пролазећи испод Парохијског дома (баш преко, на сумњив начин легализованог, монтажног објекта салона намештаја) преко Слануше и поред Дома Здравља (где се, гле-изгледа да је неко размишљао?, налази и Хитна помоћ) па потом око Народног позоришта (јако згодно ако неко случајно пожели да из другог града дође на представу или фестивал) све до раскрснице која води улицом Краља Петра првог у Коштицу путем изласка из града
– Јужна, далеко једноставнија али подједнако занемарена, која иде кејом до хотела (случајно позиционираног тако да се лако створиш испред њега) одакле такође наставља обалом реке до Коштичког потока преко кога излази на Алексића Мост и даље прати пут којим се излази из града
Тако је то планирано у време када се слушао глас стручних и компетентних људи који су носили одговорност својих идеја и планова али нису могли да понесу-поднесу и терет погрешних одлука оних који су смисао плана селективно спроводили у дело.
Који је то смисао изигран?
Формирање широке и праволинијске главне улице која обезбеђује брз и комотан пешачки и колски саобраћај између два краја града. Изградња две обилазнице центра града којима се растерећује главна улица за правце уласка и изласка из града.
Од саобраћајног решења које је имало за циљ да се кроз град брзо може проћи од самог уласка код Кожаре, кроз Крчагово и центар града до изласка на Теразијама, реализовано је само укидање појединих улица за које се мислило да би тако замишљен саобраћај успоравале (улица која је са главне улице пролазила бочно у односу на основну школу Душан Јерковић, улица која је спајала кеј и главну улицу бочно од Блока „Ц“ и улица Петра Ћеловића која је изградњом блока „Златибор“ денивелисана и на тај начин прекинута).
Ово се десило или боље речено ово нас је задесило па се још увек дешава, ни због чега другог него због политичара недораслих величини града у просторном али и духовном смислу. Због оних који су се чепали да се домогну власти да би после дуго, дуго „здраворазумски“ кукали на све око себе, у суштини због своје неспособности да схвате систем и смисао развоја града јер их је заслепео блештавило појединачног интереса.
Зато се данас баш збир таквих слаже у закључку да су било какве улице-обилазнице бесмислено и скупо решење јер се суштински ништа не заобилази (кад се кажу ништа они мисли се на град). То је разлог што се одустаје. Баш то, на шта се прво помислили. Њих просто не интересује објашњење јер ту се крије смисао, најљући непријатељ вођа који не виде даље од краја изборне године. Иначе, до смисла се стиже комуникацијама. Улица је место комуникације. Комуникације су потреба сложеног грађанског живота. Разговори доводе до размена мишљења. Зато су још чвршћи у ставу „рећи НЕ новим улицама!“ јер им очигледно није ни стало до другачијег мишљења.
Него…коју ћемо статуу да поставимо на будућем кружном току код музеја ?
cafe street, urban sketches illustrations
URBERA 